Dečani Chronicle

From Wikipedia, the free encyclopedia
Dečani chronicle
Datesecond half of the 15th century (original), 1595 (manuscript)
Place of originDečani monastery, Serbian Despotate
Language(s)Serbian language

The Dečani chronicle (Serbian: Дечански летопис) is a Serbian-language manuscript written in the second half of the 15th century[1] in the Dečani monastery.

Transcription and publishing[]

During the transcription of the Dečani chronicle from the original manuscript, the transcriber not only transcribed it, but also interpreted the original text.[2]

It was published by Serafim Ristić in his work Dečani Monuments.[3] In 1908 its translation into Russian was published in Saint Petersburg by deacon Nikolai Mavrov.[4]

Content[]

The earliest mention of Ibarski Kolašin is in the 1595 register found in the Dečani chronicle which includes all of Kolašin's villages and their registered inhabitants.[5] This chronicle explains the Serbian-language origin of the name of the town Šabac.[6]

The Dečani chronicle discusses members of the Nemanjić dynasty, in particular Stefan Nemanja and some his descendants.[7] It describes the death of Stefan Dečanski after he was first denigrated by his stepmother Simonida.[8] The chronicle presents information about natural phenomena that accompanied Stefan's death, including the solar eclipse.[9] The Dečani chronicle is one of four medieval chronicles which mention Simeon Uroš, the half-brother of Emperor Dušan, and his actions to temporarily seize the Serbian throne.[10]

This chronicle mentions the Battle of Rovine of 1395 and explains that Prince Marko and Constantine Dragaš died in this battle.[11] This chronicle also explains that Marko's brother, Andreja Mrnjavčević, died in the Battle of Rovine too.[10] The Dečani chronicle describes how the Ottoman military commander Skanderbeg fled the battlefield in Momina Klisura in 1444, near modern-day Pazardzhik in Bulgaria, after being defeated by Serbian Despot Đurađ Branković.[12]

See also[]

References[]

  1. ^ Kaimakamova, Miliana; Salamon, Maciej (2007). Byzantium, new peoples, new powers: the Byzantino-Slav contact zone, from the ninth to the fifteenth century. Towarzystwo Wydawnicze "Historia Iagellonica". p. 287. ISBN 978-83-88737-83-1. It is worth noting the information from the so-called Decani chronicle written, as it appears, in the second half of the 15th century.
  2. ^ Starinar. 1909. p. 134. Кад је пак прешисивач Дечанског летописа са старијег рукописа једном напустио прави задатак прешисивачев , па се латио тумачења догађаја , који је раније био само констатован , није се задржао на простом довођењу у везу ...
  3. ^ društvo, Srpsko učeno (1883). Glasnik Srpskoga učenog društva ... p. 53.
  4. ^ "Дечани и Русија". Глас Русије. 5 September 2010. Retrieved 9 February 2015.
  5. ^ Kosovsko-Metohijski zbornik. Srpska Akademija nauk i umetnosti. 2005. p. 150.
  6. ^ Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ 61(1) (83–103) Оригинални научни рад УДК: 911.3(−06), ГЕНЕЗА ГРАДА И ПОРЕКЛО ИМЕНА ШАПЦА, page 93
  7. ^ Милосављевић, Драгиша (2006). Средњевековни град и манастир Добрун. Дерета. p. 16. ISBN 978-86-7346-570-8.
  8. ^ Filipović, Milenko S.; Kovačević, Ivan (1971). Trački konjanik: studije iz duhovne kulture. Prosveta. p. 308.
  9. ^ Starinar. 1909. p. 133. А таквог компоновања бележака имамо и у кратким летописима , и ми ћемо се овде нарочито задржати на једној , на белешци о смрти краља Стевана Дечанскога у Дечанском летопису под год . 1335 . Цела белешка под том ...
  10. ^ a b Successors of the Mrnjavčević family and theritories under their power 1371–1459, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, PhD thesis of Aleksić Vladimir, page 147
  11. ^ Ђурић, Иван (1984). Сумрак Византије: време Јована VIII Палеолога (1392–1448). Народна књига. p. 78. У Дечанском летопису је, уз вест о боју на Ровинама, забележено како су тамо погинули Марко Краљевић и Константин Драгаш.
  12. ^ Tadeusz Stanisław Grabowski (1923). Полша, Бѫлгария и славянството. Придворна печатница. p. 41. Най-после има в сръб- ските летописи едно интересно известие, което представя отзвук за участието на Георгя Бранко- вич в боя пред Момина-Клисура. В Дечанския летопис под датата 1444 стои. „И побеже Скендер-бег и разби јего деспоть кодь Момини Клисури завоми турски кьзь дербендь подле Татар-Пазрджика".
Retrieved from ""