Koći

From Wikipedia, the free encyclopedia
Koći
Коћи
Kojë
Village
Koći is located in Montenegro
Koći
Koći
Location within Montenegro
Coordinates: 42°27′38″N 19°24′13″E / 42.46056°N 19.40361°E / 42.46056; 19.40361Coordinates: 42°27′38″N 19°24′13″E / 42.46056°N 19.40361°E / 42.46056; 19.40361
Country Montenegro
MunicipalityTuzi Flag.svg Tuzi
Population
 (2011)
 • Total54
Time zoneUTC+1 (CET)
 • Summer (DST)UTC+2 (CEST)
Area code+382 20
Car platesPG

Koći (Cyrillic: Коћи; Albanian: Kojë) is a village in the municipality of Tuzi, Montenegro, near the border with Albania. The village is inhabited by ethnic Albanians of the Roman Catholic faith.

Geography[]

Koći lies east of the capital Podgorica, north of Ubli. Koći is a village in the southeastern part of Kuči, called Kučka Krajina ("Kuči frontier")[1] in eastern Montenegro, bordering Albania (see this geo-morphological map, legend B30). Kučka Krajina also compose , Zatrijebač and Fundina.[2] Kuči is one of the seven highlander tribes that constituted Brda ("the Hills") in the Principality of Montenegro.

Along with Albanian-inhabited Hoti and Gruda, Koći is, from Albanian point of view, part of the wider Malësia-region (Malesija).[3]

History[]

The Albanians settled down when Kuči had some kind of tribal organization together with the Malësors, from which the only remnant of Malsor tribes are the small Zatrijebač and Koći, who are today part of the united tribe of Kuči.[4]

At the beginning of the Montenegrin–Ottoman War, the Kuči rose up against the Ottomans, who started dispatching soldiers at the frontier, including at Koći.[5]

According to Spiridon Gopčević, the area of Koći included 10 km2 and 550 inhabitants, out of which 480 were Catholics, 40 Orthodox, and 25 Muslims (1877).[6]

20th century[]

Traveler Arso Milatović (who wrote a travel book on his experiences 1935–45) stayed at Koći and described it as "a village neighbouring Malesia, misplaced and rugged, which a horse can't reach, thus donkeys and mules walk the rocks as squirrels on branches".[7] The inhabitants were Catholics, and the village had a church and priest, fra Marko.[7] A church was built by the ethnic Albanian migrant workers who left the village for Europe in the period of 1964–74.[8] The village population has since massively decreased.[8]

Demographic history
Ethnic group 1948 1953 1961[9] 1971[10] 1981[11] 1991 2003[12] 2011[13]
Albanians 411 501 301 73 48
Montenegrins 35 19 77 8
Yugoslavs 15 4
Undeclared/
Others 		1 4 6
Total 416[14] 471[14] 446 536 386 237[14] 91 54

Culture[]

Some Albanian Catholics have the custom of family and tribe celebration of saints (called festa in Peja), as is found in the Serbian Orthodox tradition of krsna slava.[15]

Notable people[]

  • Pretash Zekaj Ulaj (1882-1962), commander in the Battle of Deçiq against the Ottoman Empire.[citation needed]

References[]

  1. ^ Erdeljanović 1907, pp. 1–4
  2. ^ Sabrana djela, Volume 5. Grafički zavod. 1967. p. 30.

    ... дана позваће Марко, раније спомену- тога, Јуса Мучина из Подгорице, који је послије био поглавар над Кучком Крајином (Орахово, За- тријебач, Коће и Фундина). Јусо дође у Дољане. Ту је Марко тражио да му ваљадне Кучима,
  3. ^ Recherches albanologiques: Folklore et ethnologie (in French). Pristina: Instituti Albanologijik i Prishtinës. 1982.[page needed]
  4. ^ Srpska akademija nauka i umetnosti (1957). Posebna izdanja. p. 4. Без сумње су се селили још у она времена када су Кучи имали неку натплеменску организацију заједно са Малисорима, од које су организације једини остатак мала малисорска племена Затри- јебач и Коће у сложеном племену ...
  5. ^ Miljanov, Marko (1990). Čađenović, Jovan; Zuković, Ljubomir (eds.). Primjeri čojstva i junaštva; Život i običaji Arbanasa; Fragmenti; Pisma; Bibliografija. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. ISBN 9788672150179. У почетак рата, ја сам доша у Куче, у турску границу, те су се поб- унили Кучи и обрнули пушку на Турке. Паша турски је потпу- нио с војском Медун и фортице, Фундину, Коће, Затријебач и Ора'ово. У Ора'ово је метнуо Арбанасе, ...
  6. ^ S. Gopevi. Das F?rstentum Albanien. Рипол Классик. pp. 59, 62, 193. ISBN 978-5-87453-346-5.
  7. ^ Jump up to: a b Arso Milatović (1990). Kosmet: 1935-1945: moje svedočenje (in Serbian). Naučna knjiga. p. 19. ISBN 9788623700859.
  8. ^ Jump up to: a b Momčilo S. Lutovac (1980). Migracija radne snage iz Crne Gore na privremeni rad u inostranstvu: (1964-1974) (in Serbian). Srpsko geografsko društvo. p. 132.
  9. ^ "popis 1961" (PDF). p. 140. Archived from the original (PDF) on 2013-12-20.
  10. ^ "popis 1971" (PDF). p. 126. Archived from the original (PDF) on 2016-03-04.
  11. ^ "popis 1981" (PDF). p. 155. Archived from the original (PDF) on 2016-03-04.
  12. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  13. ^ "Table N1. Population by etnicity by settlement". Census 2011 Data - Settlements. MONSTAT.
  14. ^ Jump up to: a b c Tim Bespyatov, ed. (2008–2013). "Montenegro censuses 1948-2003". (note: no data on ethnic groups, language and religion, only total population)
  15. ^ Srpska akademija nauka (1957). Bulletin of the Ethnographical Institute (in Serbian). 4–6. Naucno delo. p. 366. О називу обичаја и врсшама „фесше" Славу, породичну и племенску Шиптари у околини Пећи називају феста, ... Говорећи о слави код Арбанаса, 1) Исто помиње и Ј. Ердељановић у нав. делу 299, где каже да „Коћи славе св.

Sources[]

  • Erdeljanović, Jovan (1907). Kuči - pleme u Crnoj Gori (in Serbian).

External links[]

Retrieved from ""